POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Sastojci::

Zlatiborska pršuta

Za kvalitetne zlatiborske goveđe pršute biraju se starija - krupnija, dobro utovljena grla. Zaklano i odrano goveđe odležava u čerecima, najmanje 24 sata. Hladi se na temperaturi od 4 - 8 C. Posle hlađenja mesa, odvajaju se delovi po sastavima mišića. Od kvalitetnijih (dugačkih) mišića prave se pršute. Ostalo, sitnije meso ide u kobasice. Sirove, lepo oblikovane pršute, potom se sole valjenjem u velikoj količini soli. Usoljeni komadi se slažu u drvena korita u kojima odležavaju 100 sati (5 dana). Pršute se zatim nižu na kanape za kačenje. Posle toga meso se dobro ispere hladnom vodom. Tako se spere površinska so i sadržaj nastao tokom soljenja. Oprana - sirova pršuta se, potom dobro ocedi.
Kačenje mesa i sušenje je sledeća operacija. Sušare su obavezno drvene, sa drvenim krovom. Meso treba da je podignuta od ložišta najmanje 2,5 m. Lože se suvi bukovi, ili šljivovi panjevi. Vatra se održava (u tihom stanju tinjanja) non - stop. Zavisno od uslova pršuta se suši 25 - 30 dana.

Njeguški pršut

Čuveni i poznati - svetski delikates njeguški pršut proizvodi se od butova kvalitetnih mesnatih svinja. Postupak pripreme mesa za njeguški pršut gotovo da se i ne razlikuje od proizvodnje čuvene vojvođanske šunke. Butovi se kroje nešto kraće, sole, a posle odsoljavanja podvrgavaju se presovanju. U Njegušima i selima u njegovoj okolini, praktikuje se da se u prohladnoj i provetrenoj prostoriji najpre postave grede kao postolje za "plastove" i preko njih čiste suve daske. Zatim se postave butovi podjednake debljine, pa red dasaka i opet red butova i tako dok se cela količina ne spremi za presovanje. Odozgo se postavi teško kamenje. Meso tako odstoji 3 do 4 dana. Za to vreme izgubi dosta vode, a debljina butova padne na 5 do 6 cm. U stara vremena hladno dimljenje ovako pripremljenog pršuta trajalo je od 45 do 60 dana, a ložilo se, naravno sa prekidima, i danju i noću. Prava njeguška pršuta zrela je za upotrebu posle najmanje 6 meseci sušenja. U čemu je tajna nenadmašnog kvaliteta i jedinstvenog ukusa njeguške pršute, tražene i rado viđene i na najraskošnijim svetskim trpezama? Tajna je u tome da se priprema na području u kome se susreću kontinentalna i mediteranska klima. Ne bez ponosa, žitelji ovih krajeva ističu da su po recept dolazili i naši ljudi, i Amerikanci i Japanci. Nikom, međutim, nije pošlo za rukom da proizvede pravi njeguški pršut.

Goveđe uđenice

Najčešće se kolje vo, težine i do 800 kg. Klanje se obavi ujutro, pa se vo ostavi da se "ladi". Zatim se dere, čereči i veša da se ocedi do sledećeg jutra. Nakon toga, odvajaju se delovi za sušenje. Najlepši komadi, koji se ovde zovu "uđenice", posebno se odvajaju. Rebra i ostalo meso, namenjeno je kuvanju u svežem stanju ili, takođe, posle sušenja. Komadi se zatim utrljaju solju, koliko uđenica sama uhvati. Ono što prione za meso je dovoljno. Meso se slaže u drvene sanduke. Prvo se stavljaju uđenice, pa rebra. Radi mirisa i ukusa, može se utrljati beli luk i biber. Ovako usoljeno meso stoji sedam dana i za to vreme pusti mesni sok i vodu. Posle toga, unosi se u promajnu pušnicu da se cedi (bez loženja vatre). Za dimljenje najbolja su bukova drva, a dodaju se i dva - tri snopa kleke od koje meso dobija karakterističan prijatan miris. Dimljenje se, u stvari, obavlja s malo dima na čistoj vatri, da se meso ne bi pocrnelo. Vatra se najčešće loži u saču, ili plehanom sudu. Na sač se stavlja i drvena rešetka, kao filter za skupljanje čađi i kamenje kao filter za gar. Vatra se ne gasi nedelju dana. Kasnije, meso se, na blagoj vatri, samo dodimljuje.

Suva ovčetina

Na sličan način, kao i govedina, za zimnicu se priprema i ovčetina. Međutim kod ovce se odvajaju "stegna" (but) i plećka, a lubina (trup) se skreše. Tako se od jednog brava, pored butki i plećke, dobijaju i dva dela rebara i krsta.

Primorska šunka

Za klanje svinja biraju se hladni dani početkom decembra, kada je temperatura ispod 10 C. Posle obrade i kraćeg odležavanja, šunke (pa i plećke) dobro se uvaljaju u so. Zatim se poređa prvi red na čisto drveno postolje. Preko njega se nabaca malo grančica i lišća lovora, pa se zatim složi drugi red šunki (plećki) i tako dok se ne složi sva količina mesa. Svaka dva do tri dana šunke se preslažu (okrenu) i dosoljavaju. Posle 3 do 4 nedelje meso se ponovo dobro dosoli, presloži i stavi pod pritisak. Za to služi kamenje ili burad napunjena vodom. Neka domaćinstva imaju i specijalna burad sa šrafom za presovanje pršuta, koji se svaki dan - dva dotegne. Pri tome, vodi se računa da se tečnost iz šunki lako cedi i otiče kroz rešetke.

Posle 50 do 60 dana šunke (i plećke) se dobro operu, a posle par dana sušenja na promaji, počinje hladno dimljenje. Za to se koristi tvrdo drvo (višnja, trešnja, šljiva ili maslina). Dimljenje na blagoj vatri u pogodnim pušnicama, nekom uglu konobe, ili magacina, traje dve do tri nedelje. Ako se meso usoli i osuši, može dugo da stoji na prohladnom i provetrenom mestu. Izvanrednog je kvaliteta i posebno prijatnog ukusa. Ako su temperature izuzetno visoke, a prostorija za čuvanje nepogodna, ako uz to šunkama preti i muva (zbog čega se šunka često premazuje ulje m i posipa ljutom paprikom), treba je iseći na komade i staviti u zamrzivač.

Priprema:

Salamura

Sastojci: 10 l vode, 25 dkg soli, 20 dkg šećera, 15 dkg bibera u zrnu, 8 dkg pimenta (najkvirca), 5 listova lorbera, 5 dkg cimeta u komadu, 10 dkg belog luka.

Sastojci se skuvaju, voda se ohladi i sipa na posoljeno meso. U toj salamuri meso se drži najmanje tri nedelje, a veći komadi mogu ostati i do 6 nedelja. Korito sa mesom treba da stoji u prohladnoj prostoriji. Meso treba nekoliko puta okretati. Proizvod izvađen iz salamure se prosuši na promaji pre dimljenja.
U salamuru se stavljaju i kožure, uši, rep, papci, kolenica, butkica, rebra, kosti sa mesom, šunka, krmenadla odvojena od kostiju. Slanina se malo jače soli i utrlja se beli luk. Nedelju dana se drži u plitkoj posudi (tepsiji) i često se okreće. Nakon što se prosušila, stavlja se u pušnicu.

Mađarska salamura

Sastojci: za jednu šunku se uzima kg soli, 1 kašika bibera, 1 kašika pimenta (najkvirca), 1 kašika koriandera, 1 kašika majorana, 2 kašike borovih semena, 1 kašika kristal šećera, 4 - 5 listova lorbera, 1 glavica crnog luka.

Sastojci se prokuvaju u vodi i ohlađena salamura se prelije preko šunke. Tečnost treba da prekrije meso. U početku šunku treba okretati svakog dana, kasnije je dovoljno dva - tri puta nedeljno. Nakon 6 nedelja šunku treba jedan dan držati u čistoj vodi, koja se nekoliko puta promeni, da bi se odstranila suvišna količina soli. Zatim se šunka prosuši dan - dva na promaji i dimi se najmanje nedelju dana. Veće šunke se mogu držati u salamuri i 8 nedelja, dok je manjim plećkama dovoljno kraće vreme.

POLUTRAJNI PROIZVODI OD MESA

Kod izbora sirovine za ove proizvode nije potrebno da ona bude prvorazrednog kvaliteta, kao što je to potrebno za suve šunke i drugo suvo meso. Za njih meso može biti bleđe i mekše konzistencije.
Ovde spadaju proizvodi koji se pre upotrebe za ishranu usoljavaju, a zatim izlažu kuvanju ili se, posle usoljavanja, dime pa kuvaju ili peku. U principu, usoljavanje polutrajnih šunki kraće traje nego usoljavanje trajnih šunki, a utrljavanje soli je manje intenzivno. Dimljenje se obavlja na hladnom, toplom ili vrućem dimu kraće vreme. Izbor zavisi od toga da li se želi samo dimljena ili dimljena i pečena šunka. Ovi proizvodi se mogu samo usoljavati; usoljavati i dimiti; usoljavati, dimiti i sušiti, a zatim kuvati ili peći.

Praška šunka

Sastojci: 1 šunka veličine 4 - 5 kg od ošurene svinje, 20 dkg soli, 5 dkg kristal šećera, 1,5 dkg bibera u zrnu, 1,5 dkg koriandera, 1,5 dkg borovih semena, 3 lista lorbera, 5 g najkvirca, 5 gr đumbira, 4 čena belog luka, 1 mala glavica crnog luka, 2,5 dl sirćeta.

U oblikovanu šunku se utrlja šećer. Tako će meso ostati svetlo. Na hladnom mestu se drži 24 časa. Zatim se utrlja so i tokom dve nedelje se svakodnevno okreće u nastaloj tečnosti. Nakon toga u 2,5 l vode stavljaju se začin i, očiščen i na kolutove isečen crni luk, izgnječen beli luk i sirće. Tečnost se prokuva i ohladi. Ohlađenom tečnošću se prelije šunka. Ako tečnost ne prekrije šunku, dodaje se prokuvana i ohlađena voda. Šunka treba da stoji 4 nedelje u salamuri i svakog dana treba okretati. Šunku izvađenu iz salamure treba ocediti, prosušiti i staviti na slab i hladan dim, da bi boja ostala svetla. U pušnici treba ostaviti samo toliko da boja potamni. Ova šunka se pravi isključivo od ošurene svinje.

Šunka u hlebnom testu

Polutrajna suva šunka može se termički pripremati za ishranu i pečenjem. Najpogodnije su šunke teške 5 do 7 kg, obrađene tako da su što okruglije, sa što manje uglova, koji se odsecaju. Radi pečenja, prvo se pokriju hlebnim testom. Testo se priprema kao za pečenje hleba (malo ređe) i kada malo naraste oblepljuje se šunka i stavlja u prethodno dobro zagrejanu rernu, na 250 C. Posle ovoga peče se 3 sata na srednju jačinu, oko 150 C. Ispečeno testo se skida, ali se i ono može pojesti. Vreme trajanja pečenja slično je kao i vreme kuvanja šunki, tj. zavisno je od veličine šunke.

Ostali polutrajni suvomesnati proizvodi

Suva plećka se soli kao i suva šunka, s tim što se kraće vrema drži na usoljavanju (do 14 dana). Kraće se vreme dimi (16 do 24 sata na hladnom dimu, ili 3 sata na 40 C), ali se gotov proizvod, nešto duže kuva zbog slabijeg sprovođenja toplote mesa plećke (sadrži više žila).

Suvi vrat sa kostima dobija se odsecanjem od trupa svinja u dužini svih vratnih pršljenova, a mogu se obuhvatiti i tri grudna pršljena sa pripadajućim delom rebara koja se odsecaju. Dalji postupci obrade su slični kao kod šunke pripremljene za kuvanje ili pečenje. Proizvodi se i bez kostiju.

Suvi kare - svinjska leđa su prepolovljena svinjska leđa od četvrtog grudnog pršljena najdalje do krsta. Pripadajuća rebra se otsecaju u dužini do 3 cm od pečenice. Proizvodi se sa kožom ili bez kože. Ako je bez kože, bolje je da se kod debelih svinja slanina skine. Soljenje je po istom postupku kao kod šunke, a za dimljenje se koristi topli dim.

Suva rebra su proizvod dobiven soljenjem i dimljenjem grudnog koša sa koga je skinut samo gornji sloj masnog tkiva (slanine). Rebara se otsecaju oko 3 cm daleko od spoljašnje ivice pečenice, a skida se i grudna kost sa rskavicom. Usoljava se čistom soli ili na druge načine (salamura). Posle toga se operu u toploj vodi, osuše i dime na vrućem dimu od 45 do 70 C, ali ne toplijem. Dimljenje traje 45 do 60 minuta, zavisno od jačine temperature u pušnici.

Suve kolenice se dobijaju soljenjem i dimljenjem prednjih i zadnjih svinjskih kolenica, podlaktica i potkolenica, sa kojih su skinute nogice. Od buta su odvojene u kolenu, a od plećke u lakatnom zglobu.

Suva glava svinje proizvodi se rasecanjem glave po dužini, bez očiju, jezika i mozga i bez vilice koja se lako vadi. Dobro se očisti od dlaka, suvih kostiju i opere u hladnoj vodi. Soli se kao i ostalo meso i ostaje usoljeno 14 dana. Pere se u mlakoj vodi, suši i dimi na vrućem dimu, na 78 C, dok slanina ne postane mekana. Ovo zbog toga što se sušena glava lakše kvari od ostalih suvomesnatih proizvoda, zbog većeg zagađenja bakterijama.

Na sličan način mogu se proizvoditi suve nogice i suvi svinjski repovi.

GREŠKE U PROIZVODNJI I KVARENJE

Trajni proizvodi od mesa čuvaju se najbolje i najduže u hladnijim i suvijim prostorijama, temperature oko +8 C, i oko 75% relativne vlažnosti. Čim se površina šunke ovlaži, počinje kvarenje. Šunke i komadi mesa, po mogućnosti, treba da vise.

Greške i kvarenja, koja kod gotovog proizvoda mogu nastati, vezane su za kvalitet sirovine, postupke u toku proizvodnje i za način čuvanja proizvoda. Slabo izražena boja suvog mesa sirove šunke nastaje kad vlažne dolaze u pušnicu, ili ako je dim isuviše bio slab. Siva boja na preseku zdrave šunke nastaje kod suviše niskih temperatura u prostorijama za usoljavanje. Spoljašnja plesnivost se javlja kad se proizvodi čuvaju u vlažnim i slabo provetrenim prostorijama. Meke šunke postaju, ako nisu bile dobro usoljene ili dovoljno dugo bile usoljene.

Suvomesnati proizvodi konzervisani usoljavanjem i dimljenjem i, naročito, dugo sušeni (sa malo vode u mesu), mogu se dugo očuvati od kvarenja, mada ni ona nisu retka. Ozbiljnija kvarenja, naročito, predstavljaju trulenje šunki i kontaminacija insektima.

Trulenje šunke, i ređe drugog suvog mesa, većinom se razvija u toku proizvodnje. Uzrok leži u izvornom materijalu. Kad se bolesne, umorne i uznemirene životinje kolju u mesu nastaju promene, usled čega se ono teško usoljava. Osim toga, mišići su puni krvi i bakterija (životinja nije dobro iskrvarila). Greške, međutim ne leže samo u ovom, već nekad i u nečistoj soli (ili češće salamuri). Promene većinom počinju u dubini proizvoda, a ne na površini, zbog čega kod spoljašnjeg pregleda malo ili nimalo možemo da uočimo nastale promene. Ipak čvrstoća se menja. Proizvod je lako savitljiv, mekan. Ako presečemo takvu šunku, umesto prirodne svetlocrvene boje, vidimo boju kuvanog mesa, sivu boju. Iz mesa se javlja neprijatan miris na trulež.
Užeglost slanine. Na slaninastom delu šunke i drugim proizvodima može da se javi užeglost. Do ovoga dolazi usled dužeg čuvanja, naročito, u prostorijama, gde su temperature visoke i kada na proizvod mogu da utiču dnevna svetlost i vazduh. Užeglost se ispoljava žutom bojom slanine. Jaka užeglost masnog tkiva može štetno da deluje na organe za varenje pa takav proizvod treba da se očisti od delova slanine koji su izmenjeni.

Napad insekata (muve i dr.). Suvomesnate proizvode, naročito šunku napadaju insekti: šunkova muva, crvenonoga buba šunke, sjajna buba i nekad slaninska buba. Mala šunkova muva, koja napada i sireve i koja dolazi najčešće, odlaže jaja u dublje otvore proizvoda, tako da se spolja ništa ne primećuje. Jaja se nađu tek rezanjem. Larve (crvi) iz jaja izlaze već 24 sata posle odlaganja i naglo rastu. Posle 10 dana od larve postaju muve. Pri konzumiranju ovakvog proizvoda, larve na ugibaju, već se razvijaju dalje, tako da nastaju oboljenja organa za varenje. Dobro očišćeni delovi mesa mogu se koristiti za ishranu. Nekad naiđe i slaninska buba, koja na slaninu šunke i drugih proizvoda odlaže jaja iz kojih se legu larve, koje buše slaninu i prave mnogobrojne kanale u njoj. Zbog toga se slanina sa šunke mora odstraniti. Ako je šunka napadnuta u većoj meri, neupotrebljiva je za ishranu.

KONZERVISANJE U DOMAĆINSTVU


Svinjski but u salamuri

Sastojci: svinjski but u komadu. Za salamuru: ista količina crnog vina i vode, na pola l tečnosti se uzima pola kašičice koriandera, pola kašičice mlevenog crnog bibera, 5 zrna pimenta (najkvirca), pola kašičice semena od senfa (seme bele gorušice), na vrh noža tucane borove bobice, 1 kašika dodatka jelima. Treba praviti toliku količinu tečnosti da potpuno prekrije meso.

Meso ostavljeno u komadu opere se i prelije kipućom vodom u koju su stavljeni začin i. Meso se dopola skuva u poklopljenom sudu, zatim se izvadi iz salamure, ocedi i iseče na šnicle. Šnicle se slažu u tegle, čorba se pricedi i prelije preko mesa. Tegle se vezuju i pasterizuju. Prilikom upotrebe od soka se pravi preliv tako što se ukuva brašno pomešano sa pavlakom, može se dodati kašičica pekmeza od borovnice ili ribizle. Služi se sa knedlama koje se prave od jaja, brašna, malo vode i hleba isečenog na kocke i isprženog na malo ulja .

Šunka ostavljena u masti

Šunka se može održati sveže veoma dugo 7 - 8 meseci na sledeći način:

Šunka koja je bila u salamuri, nakon dimljenja se opere toplom vodom, ocedi i dobro prosuši. U kacu odgovarajuće veličine i neoštećenog emajla, stavlja se šunka i prelije se rastopljenom ali već ohlađenom mašću da sasvim prekrije šunku. Kada se mast stvrdne kaca se zatvori i čuva na prohladnom mestu.

Pečeno meso preliveno mašću

Pečeno meso se može održati 8 - 10 meseci na sledeći način:

Meso se iseče na šnicle i posoli. U čistoj masti koja se prvi put upotrebljava, šnicle se nekoliko minuta poprže na jakoj vatri sa obe strane, zatim poklopljeno na umerenoj vatri se peku dok ne postanu mekane. Tada se poklopac skine da bi se voda isparila i meso porumenilo. Odjednom se peče samo mala količina mesa, tj. ne sme biti više slojeva u tiganju. Sok od pečenja se procedi i koristi se za kuvanje. Ovom mašću se ne sme zaliti meso, jer ukoliko je ostala samo jedna kap vode, meso se može pokvariti. U tegle koje su oprane vrućom vodom i oceđene (ne brisane) stavlja se toliko komada mesa koliko je dovoljno za jedan obrok. Ugreje se (ne do tačke ključanja) čista mast i sipa u tegle da potpuno pokrije meso. Kada se mast stvrdne, tegle se vezuju i čuvaju u prohladnoj ostavi. Prilikom upotrebe tegla se stavlja u toplu vodu da bi se rastopila mast i izvadilo meso. Mast se ne mora odmah upotrebiti, može se održati i dalje.

Pečena kobasica

Sveža nedimljena kobasica se u vrućoj masti dopola ispeče sa obe strane, i iseče na komade koje mogu stati u teglu. Prelije se vrućom mašću u kojoj se pekla (za kg kobasice je dovoljno 25 dkg masti), tegle se vezuju i pasterizuju. Prilikom upotrebe tegla se stavlja u toplu vodu i zagreva se do tačke vrenja. Mast koja ostaje mora se čuvati u frižideru.

Sitno pečenje

Sastojci: meso isečeno na kocke, na svaki kg mesa se uzima 3 kašike masti, beli luk, biber, so po ukusu.

Meso se na vrućoj masti peče, dok ne pobeli, uz stalno mešanje da bi se sa svih strana ravnomerno ispeklo. Zatim se posoli, pobiberi i dodaje se izgnječeni beli luk. U tegle se slaže veoma čvrsto. Tegle se povezuju i pasterizuju. Može se upotrebljavati na razne načine: može se pomešati sa pečenim krompirom, barenim pirinčem, servirati uz kuvano povrće ili sa raznim sosevima.

Džigerica u tegli

Džigerica se ubaci u kipuću vodu i kuva 8 - 10 minuta. Ako nakon probadanja iglom više iz džigerice ne curi krvava tečnost, kuvanje je gotovo. Džigerica se ocedi i ohladi zatim se samelje. Stavlja se u tegle od 2 dl i prelije sa tolikom količinom tečne masti da potpuno prekrije džigericu. Tegle se dobro zatvore i pasterizuju sat vremena. Ovako konzervisana džigerica se čuva u tamnoj, prohladnoj ostavi. Pre upotrebe tegla se drži u vrućoj vodi da bi se mast rastopila. Mast se odlije, a džigerica se može upotrebiti za pravljenje kroketa, paštete, čorbe, knedle, fila za palačinke, fila za meso, pomešano sa jajima se može ispeći za omlet itd. Mast se može mazati na hleb, upotrebiti za pravljanje zaprške, ili za pečenje mesa jer jelu daje izvrstan ukus.

Konzervisani perkelt

Sastojci: meso, na svakih pola kg mesa se uzima 1 kašika masti, 1 velika glavica crnog luka, 1 kašika aleve paprike, 1 dl crnog vina i 1 dl vode, 1 manji paradajz, 1 - 2 zelene paprike, so.

Meso se opere i ocedi, zatim se iseče na kocke. Očišćeni crni luk se veoma sitno iseče i na vrućoj masti se dinsta da bude staklast, zatim se pospe alevom paprikom. Dodaje se meso i prži dok meso ne pobeli. Dodaje se isečena paprika i oljušćeni i isečeni paradajz. Dolije se voda i vino i poklopljeno se dopola skuva. Meso se vadi rupičastom kašikom, ocedi i slaže u tegle nešto malo preko polovine tegla. Sok se prelije preko mesa, vodeći računa da potpuno prekrije meso, ali da ne bude višlje od tri četvrtine tegle. Tegle se povezuju i pasterizuju. Ovaj perkelt može da posluži za pravljanje raznih jela od mesa: uz kuvani kupus, krompir, pirinač, testo, pasulj, boraniju, grašak, kao i za razne musake.

Konzervisana pihtija

Sastojci: jednaka količina kolenice, papaka, uši - repa, mesa od glave, vrata, nekoliko zrna bibera i klinčića, beli luk, so.

Meso se opere i kuva u vodi da ogrezne. Dodaju se začin i, beli luk se očisti i izgnječi. Pihtija se kuva dok ne bude skoro skuvano meso. Meso se iseče na tanke komade, dodaje se i isečena koža, slaže se u tegle i prelije oceđenom čorbom. Tegle se vezuju i pasterizuju. Ova pihtija se može upotrebiti na dva načina: hladno kao pihtija sa renom ili senfom, ili se meso ocedi, od jednog jajeta, brašna, soli i bibera se umesi malo gušće testo za palačinke, umeša se meso iz pihtije i u dubokoj masti se peku knedle. Serviraju se uz pečeni krompir i tartar sos.

OBIČAJNA VOJVOĐANSKA JELA ZA VREME SVINJOKOLJA

Dimljeni jezik

Sastojci: za salamuru se uzima 8 kašika soli, 1 kašika kristal šećera, 35 - 40 izgnječenih bobica kleke, kašika izlomljenog koriandra, 10 - 15 zrna izgnječenog bibera, pola glavice veoma sitno iseckanog ili izrendanog crnog luka i dve kašike ruma. Ova količina je dovoljna za 3 - 4 goveđa jezika ili odgovarajuću količinu svinjskog jezika ili drugo meso.

Može se dimiti goveđi ili svinjski jezik, krmenadla odvojena od kostiju, ili neko drugo meso. Ova smesa se utrlja u jezik koji se položi u sud i prelije vodom da ogrzne. Jezici u toj salamuri stoje 10 - 12 dana. Svakog dana se okreću. Veće parče mesa se duže drži u salamuri. Komadi izvađeni iz salamure stavljaju se u čistu vodu koja se uveče promeni, takođe i sutradan, da se odstrani suvišna količina soli. Meso se zatim obriše, prosuši i nedelju dana se dimi. Jezik se upotrebljava kuvan. Sa kuvanog jezika se odstrani nejestiva bela opna i iseče se na tanke šnicle.

Džigerica u krvi

Sastojci (za 6 osoba):
1 kg crna džigerica, 750 gr usirene krvi, 750 gr crnog luka, 3 kašike masti, so po ukusu.

Na mast upržiti sitno iseckan luk. Kad omekša, doda mu se na kockice isečena crna džigerica i dinsta pola sata. Na kraju dodati isečenu, usirenu krv i pržiti još petnaestak minuta, pa posoliti. Služi se kao toplo predjelo, u svinjokoljskom doručku, uz kiseli kupus, ili salatu iz turšije.

Džigerica u maramici

Sastojci (za 6 osoba):
1 kg crne džigerice, svinjska (plućna) maramica, 2 - 3 kašike masti, so po ukusu.

Tanko narezanu crnu džigericu (jetru) umotati u plućnu maramicu i pržiti na masti, sa malo vode, dok ne omekša. Posoliti je na kraju. Ako se prži sa ostalim mesom (kojem se kasnije doda) ne treba je soliti. Služi se sa ostalim pečenim mesom, (koje spretni mesar iseče pre nego što "rasplati" svinjče), uz kiseli kupus, krastavice, ili salatu iz turšije.

Čuveni svinjokoljski paprikaš

Sastojci: 0,5 kg crne džigerice, 0,5 kg bele džigerice (pluća), 0,5 kg srca, 0,5 kg bubrega, 0,5 kg kožurice i ušiju, 2 do 2,5 kg sitnog mesa, 2 kg crnog luka, 2 ljute paprike, 100 gr soli, 50 gr slatke horgoške paprike, 2 lista lorbera.

Svinjokoljski (zabijački ili disnotorski) paprikaš vrhunski je specijalitet i "glavno jelo" svinjokoljskih svečanosti. Priprema se u većim količinama, a stare iskusne domaćice i posebno apetitlije tvrde da nikad nije tako dobar kao na dan svinjokolja.
Sitnije isečena iznutrice, meso, luk i dve zrele paprike staviti u veći sud, dodati pola litre vode, posoliti pa dinstati na laganoj vatri od 3 do 5 sati. Dvadesetak minuta pre kraja dodati slatku alevu papriku i lorber. Paprikaš služiti uz salatu od kiselog kupusa, ili salatu iz turšije.

Svinjski jezik iz salamure

Sastojci: 400 gr obarenog svinjskog jezika iz salamure, strugani ren, 1 pavlaka, sezonsko povrće za dekoraciju.

Svinjski jezik iseći po dužini i složiti na plitki sud za serviranje. Ukrasti sezonskim povrćem (rotkvice, paradajz i sl.). Ren i pavlaku izmešati, posoliti i kao sos servirati u posebnoj posudi (sosijeri). Na isti način može se pripremiti bareni juneći i goveđi jezik iz salamure, ili dimljeni jezik.

autor recepta: stefan99
Ovaj recept otvoren je 3619 puta.


Подели