POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Sastojci::

Zanimljivosti o caju

Priprema:

Britanski proizvođač čaja PG Tips, u saradnji sa kompanijom Orange, pre dve godine izbacio je na tržište čajnik koji prima SMS poruke. Pošaljete mu “uključi se” kad krenete ka kući i – on se uključi i prokuva vam vodu. Osim ukoliko ste zaboravili da je sipate pre nego što ste izašli iz kuće. Kesicu stavljate sami. Čajnik košta 100 funti. Drugi slavni izum PG Tips-a je ručno napravljena kesica čaja, ukrašena sa 280 dijamanata. Predstavljena je na njihovom 75. rođendanu i košta 7.500 funti.

Ogromna uloga koju je čaj odigrao u istoriji Velike Britanije ostavila je trag i na poimanje klasnih razlika u ovoj zemlji. U kolektivnu memoriju Britanaca zapisano je da samo ljudi siromašnog porekla sipaju prvo mleko, pa onda čaj u svoje šolje. Reč je o tome da je u stara vremena samo buržoazija posedovala visokootporne porcelanske šolje, dok su siromašni pili svoje čajeve iz zemljanih posuda, koje bi pucale pri svakom kontaktu sa vrućim čajem. Jedino rešenje je bilo da se u šolju prvo sipa hladno mleko. Danas, o posledicama redosleda sipanja raspravljaju hemičari širom sveta.

Biljni čaj je, uz toplu čokoladu, omiljeno piće Herkula Poara, slavnog detektiva iz romana Agate Kristi.

Cvetovi divlje kamilice imaju ukus nalik ananasu i često se koriste u kulinarstvu kao sveža salata. Zbog specifičnog ukusa, ova biljna vrsta ponekad se zove i „ananas korov”.

Kamilica je poznata kao „doktor za biljke”, jer potpomaže rast i razvoj drugih biljaka u svojoj okolini. Veruje se da nana, origano i bosiljak dobijaju jači miris i ukus, ukoliko im je Matricaria Chamomilla prva komšinica.

Postoji samo jedna kineska reč za čaj, ali je ona u različitim dijalektima bila različito izgovarana, te je u svet pošla u dve varijante – kao „te” i kao „ča”. Otuda englesko „tea” i naše „čaj”.

Najpoznatija i najčešće falsifikovana vrsta originalnog kineskog zelenog čaja jeste „Longjing” iz provincije Zheijang. Ime ovog čaja u doslovnom prevodi znači „zmajev bunar” i predstavlja asocijaciju na drevno kinesko verovanje, po kome povremena prelivanja vode iz bunara potiču od kretanja podvodnih zmajeva.

Tanini su verovatno najduhovitija grupa hemijskih jedinjenja koja postoji u Camellii sinesis. Ima ih i u mnogim drugim namirnicama, a prepoznatljivi su po tome što isušuju i skupljaju sva tkiva sa kojima dođu u dodir. Ukratko, onaj osećaj koji imate na jeziku i usnama nakon ispijanja jakog čaja, crnog vina ili nakon jedenja limuna, dolazi od tanina. Međutim, iako vas nerviraju pri ispijanju tekile, ova jedinjenja su od ogromne koristi u drugim svakodnevnim situacijama. Ako vas, recimo, u toku popodnevne šetnje kroz prašumu, ujede kakav otrovan insekt, život će vam spasiti upravo sposobnost tanina da izvuku tečnost iz tkiva i zatvore pore vaše kože.

Tradicionalni kineski način dobijanja crnog čaja počinje ostavljanjem listova da uvenu. Listovi se prosto sipaju u velike korpe i ostave na suncu oko dva sata. Zatim se čaj prebaci u hlad i desetak minuta gnječi rukama, posle čega ponovo stoji na suncu oko pola sata. Ova dva postupka se ponavljaju nekoliko puta, dok listovi ne dobiju tamnu boju. Cilj gnječenja listova je njihovo pripremanje za bržu oksidaciju. Sledeća faza je pečenje listova čaja u posebnim sudovima koji se drže iznad žara. Ohlađeni pečeni listovi se potom rukama uvijaju i razvijaju naizmenično, sve dok ne prestanu da puštaju sok. Pečenje i uvijanje se ponavlja još jednom, da bi se, potom, listovi osušili nad žarom i još jednom prošli kroz ruke, koje ovaj put odstranjuju eventualne tragove nečistoće. Čaj se zatim pakuje u hermetički zatvorene, specijalno obložene, metalne kutije.

Crni čaj se obično sortira prema krajnjem obliku njegovih listova. To mogu biti celi listovi, izlomljeni listovi (brokens), mrvice (fanings) ili prah (dust).

U Kini je još u 6. veku p.n.e. nastao običaj da se svakom gostu, zvanom i nezvanom, po dolasku u kuću, ponudi šolja čaja. Priča se da je Lao Ce, zgrožen nemoralnim životom svojih sugrađana, jednog dana odlučio da demonstrativno napusti svoj grad i zauvek ode na Zapad. Posle napornog puta, kod prolaza Han, veliki osnivač taoizma popio je šolju čaja koja ga je okrepila kao ni jedno piće do tada. Zahvalni mudrac razglasio je stvar, te je dobrodušni carinik Zin Hsi, koji je toga dana samoinicijativno posluživao čaj putnicima, ostao zapamćen kao začetnik ovog plemenitog običaja.

Među najpriznatijim proizvođačima čaja nalazi se ostrvo Cejlon. Ova država proizvodi 9% svetskog čaja, dok njen izvoz zadovoljava 19% ukupne svetske potražnje. Cejlonski čaj je, prema geografskom kriterijumu, podeljen na tri grupe: čaj iz gornje, čaj iz srednje i čaj iz donje zemlje.

Listovi mnogih visoko kvalitetnih vrsta čaja beru se iskljičivo ručno, iako je gubitak na brzini zapanjujuće veliki: jedan radnik ručno može da ubere 60 do 100 kg dnevno, dok jedna mašina ubira između 1000 i 2000 kg.

Jedna od najpoznatijih ceremonija pravljenja čaja je kineska Gongfu ceremonija. Njen cilj je priprema čaja koji će biti prijatan za dušu koliko i za telo. Podrazumeva određivanje temperature i tipa vode koja će biti korišćena, što varira od slučaja do slučaja, posle čega sledi dugi niz delikatno osmišljenih koraka koji su neophodni za dobijanje savršenog napitka. Tip prostorije i ambijenta u kome će se dobijeni čaj popiti takođe je obuhvaćen pravilima ceremonije.

U hladnijim oblastima Azije, kao što su Tibet, Mongolija i Nepal, u čaj se dodaje puter, koji organizmu obezbeđuje neophodne kalorije. U poznati tibetanski čaj sa puterom, stavljaju se krupna so i jakova mast. Ukus ovog visokokaloričnog napitka, koji pomalo podseća na supu od mesa, već vekovima uspešno uvodi pometnju u sve zapadnjačke definicije čaja.

Visina sa koje se čaj sipa u šolju utiče na nivo oksidacije i tako menja njegov ukus. Zato u republici Mali postoje tri različita naziva za jedan isti napitak, u zavisnosti od visine sa koje se on sipa pre služenja – la vie, l´amur, la mort (život, ljubav, smrt).

U Maleziji i Singapuru se već spremljen čaj sa mlekom i šećerom nekoliko puta presipa sa velike visine iz šolje u šolju, čime se dobija kremast napitak sa puno mehurića i pene. Ovakav čaj nosi naziv „teh tarik” ili „padajući čaj”.

Tradicionalna kineska posuda za pripremanje čaja zove se „gajvan”. U pitanju je najčešće porculanska šolja sa tacnom i poklopcem, koja omogućava zadržavanje potrebne temperature i lako manevrisanje listovima čaja.

Instant čaj je izmišljen u Americi 1930. godine, ali je postao popularan tek poslednjih decenija. Najčešće sadrži dodatne arome, a ponekad i mleko u prahu.

Mađu najintrigantnijim vrstama čaja nalazi se Puer čaj. U pitanju je pravi čaj, koji se zbog niskog stepena oksidacije približava zelenom. • Ipak, ovaj čaj prolazi kroz specifične procese fermentacije, koji mu daju poseban ukus. Za razliku od većine drugih, Puer čaj postaje bolji s vremenom, tako da su najcenjenije vrste stare i po nekoliko decenija. Osetljiva nepca ljubitelja starih vina i buđavih sireva uživaju u svakom njegovom gutljaju.

U kineskoj provinciji Hunan, u čaj se tradicionalno stavljaju so, đumbir, pečena soja i susam. Dodaci se pojedu po završetku ispijanja i stoga se, u ovoj regiji, konzimiranje čaja imenuje kao jedenje, a ne kao pijenje.

U kineskim provincijama Guangdong i Guangsi, bonton u vezi sa ispijanjem čaja obuhvata nekoliko značajnih stavki: nakon što primi šolju čaja od domaćina, pristojan gost, u znak zahvalnosti, tri puta udara u sto prstima desne ruke. Ako posle prve šolje želi još čaja, mora ostaviti malo napitka na dnu, jer prazna šolja predstavlja znak da gost ne želi više da pije.

Jedan od najpoznatijih pravih čajeva je čaj od jasmina. Iako paradoksalno zvuči, u pitanju jeste pravi čaj (Camellia sinesis), kome se ponekad dodaju i suvi cvetovi jasmina, ali aroma ne dolazi od njih. Trik je u tome što se na pojedinim plantažama, između stabljika čaja, sadi jasmin. U toku zajedničkog rasta dve biljke, listovi čaja vremenom upijaju eterična ulja jasmina. Čaj od jasmina se može naći u varijanti crnog, ali se češće proizvodi kao zeleni čaj.

Još jedno čudo od čaja je kineski dimljeni čaj (Lapsang souchong). U pitanju je crni čaj koji se suši na dimu zapaljene borovine ili kedra.
Kamilica se pominje u I činu Šekspirovog Henrija IV, u sceni u kojoj Falstaf pravi parodičnu opasku na račun Lili – u pitanju je poređenje izdržljive kamilice koja, što je više gazite, sve više raste, sa mladošću, koja se, što je bliža nestanku, troši sve brže.

U starom veku, Egipćani su kamilicu prinosili bogovima.

Prema starom grčkom mitu, nimfa Minto bila je omađijana zlatnim kočijama zloglasnog boga Hada. U trenutku pre nego što će pasti u Hadovo naručje, boginja Persefona spasila je Minto, pretvotivši je u mirisnu biljku, danas poznatu kao menta ili nana.

Nana je bila jedan od sastojaka kikeona, napitka koji je, kao deo antičke kulture, imao značajno mesto u tajnim obredima inicijacije, među kojima su najpoznatije čuvene Eleusinske misterije,pretvotivši je u mirisnu biljku, danas poznatu kao menta ili nana.

Nana je bila jedan od sastojaka kikeona, napitka koji je, kao deo antičke kulture, imao značajno mesto u tajnim obredima inicijacije, među kojima su najpoznatije čuvene Eleusinske misterije.

autor recepta: Preuzeto sa net-a
Ovaj recept otvoren je 11640 puta.


Подели