POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Sastojci::

tekst

Priprema:

Alergija kod dece po uzrastima

Kao i sve ostale, alergija na hranu je uzrokovana alergenom koji se krije u nekoj namirnici i detetove skonosti (predispozicije) ka alergiji.

Nabrajati šta sve u hrani može izazvati alergiju je dug i nepotreban posao, ali valja znati da skoro sve što se unese na usta može biti pokretač alergije. To su, po pravilu, proteinski molekuli koji se nalaze u skoro svim poznatim namirnicama. Neke sadrže mnogo proteina koji mogu da dovedu do alergije (na primer jaja, riba, mlečni proizvodi), ali količina alergena NIJE glavni razlog. Tako, na primer, jagode imaju veoma malo proteina, a pretstavljaju relativno čest uzrok alergije kod male dece.

Najčešće se ova sklonost nasleđuje od bližih srodnika pa se često lako nađe neko u familiji ko ima problema sa alergijskim bolestima. Ipak, moramo znati da se NE NASLEĐUJE alergijska bolest već se nasleđuje sklonost ka alergiji. To znači da ako tata ima astmu dete NE MORA naslediti istu bolest, ali «ima pravo» da dobije neku drugu alergijsku bolest – na primer alergiju na hranu.

Kada se može javiti?

Tako reći bilo kada! Izuzetak su prvi meseci života kada je teško da dete dobije alergiju na hranu iz dva razloga. Prvi je srećna okolnost da majke doje decu i ne daju drugu hranu pa dete nema na šta da bude alergično. Drugi leži u činjenici da je detetov imunološki sistem prilično nerazvijen, a deo tog sistema su i ćelije koje prave antitela, pa tako nemaju dovoljno moći da započnu alergijsku reakciju.

Najopasnije su alergije na hranu koje se javljaju u prvoj i drugoj godini života. Tada se može desiti da deca dugo imaju nejasne tegobe koje podmuklo kriju pravi problem – alergiju.

Nenapredovanje u težini, slabiji apetit, proliv koji dugo traje mogu biti znaci alergije na neki sastojak svakodnevne ishrane kod male dece. Neka deca u prve dve godine dobiju kožne manifestacije (na primer pogoršanje ekcema ili koprivnjaču) pa tek onda druge probleme sa varenjem što ukaže na alergijsku reakciju na hranu. Zato je neobično važno da se u prvoj godini poštuje pravilo "nikada dve nove namirnice odjednom" (da bi se znalo na šta dete reaguje), ali i da se izbegavaju određene namirnice (jagodičasto voće, belance, med) u prvih dvanaest meseci života.

Kako se ispoljava?

Kada govorimo o većoj deci (posle navršene dve godine) moramo razlikovati dve vrste problema koji se vezuju za alergiju na hranu.

1. Veliki broj mališana "zaradi" koprivnjaču (stručni termin je urticaria) koja je izazvana nekim sastojkom u hrani.

Ona se relativno lako prepoznaje jer se crveni "pečati" nepravilnog oblika mogu javiti na bilo kom delu kože. Kod većine dece ona traje kratko (nekoliko dana) i prolazi uz pomoć "običnih" lekova protiv alergije– antihistaminika.

2. U drugu grupu spadaju deca koja imaju ozbiljniji problem – istovremeno se javlja alergija na više vrsta hrane, a njene manifestacije se ne završavaju samo na kožnim promenama, već dolazi do ozbiljnije reakcije u organizmu.

Najpre se vidi osip po koži koji je uvek praćen svrabom (naravno da se može javiti i koprivnjača), ali se ubrzo javljaju i znaci poremećene funkcije želuca i creva – muka, povraćanje, proliv, potom i totalni gubitak apetita.

Ova "jaka" alergijska reakcija se ponavlja svaki put kada dete dođe u kontakt sa inkriminisanom hranom, a kako se lista namirnica koje smetaju detetu povećava, tako je i ono sve češće bolesno.

Kako se postavlja dijagnoza?

* Kada se radi o deci sa lakšim oblicima alergije najčešće nisu potrebna opsežna ispitivanja i laboratorijske analize. Obično je dovoljno pažljivo ispitati šta je dete jelo 24 do 48 sati pre izbijanja koprivnjače. Veoma je važno isključiti uzimanje nekog leka (ili pomoćnih lekovitih sredstava, kao što su biljni sirupi ili vitaminski preparati) u tom periodu jer se često ne može razlikovati alergija na lek od alergije na neke sastojke hrane.

* Kod dece sa dugotrajnim i težim alergijskim reakcijama na hranu put do dijagnoze je prilično dug i krivudav. Neretko prođe i nekoliko nedelja pre postavljanja razumne sumnje da se radi o alergiji na neki sastojak hrane. Tada se pre započinjanja terapije OBAVEZNO rade laboratorijska ispitivanja, uključujući i alergološke testove.

Koliko traje alergija na hranu?
Kada se radi o težim oblicima alergije na hranu, trajanje se meri mesecima. Naravno, varijacije su individualne, pa je i svako dete priča za sebe, ali je zaista potrebno mnogo strpljenja i mališana i roditelja. Nekada prođe i šest do dvanaest meseci dok alergija ne prođe.

Lakši oblici (koji su praćeni samo kožnim promenama) obično traju pet do deset dana, naravno pod uslovom da se sprovodi adekvatna terapija i eliminiše sumnjiva hrana koja je verovatni uzrok alergije.

Da li se alergija može ponoviti sa istom vrstom hrane?
Većina alergija na hranu je, srećom, prolazna priča. To praktično znači da posle određenog perioda (koji nije manji od 6 meseci, a često je mnogo duži) dete ponovo može da proba, do tada, sumnjivu namirnicu. Naravno, tih dana mu ne treba davati druge nove namirnice, veća samo one na koje je bilo alergično. Postoji šansa da se alergija ponovi, mada se to ne dešava često. Ako se ipak desi, nema šanse da se ne prepozna, jer se ponovo javljaju simptomi i znaci koji su već poznati roditeljima.

Kako se leči?
Osnovni postulati lečenja svih alergija su: sprečiti kontakt alergena (prouzrokovača alergije) sa organizmom deteta i zaustaviti dalju štetu koju alergijska reakcija pravi u njegovom organizmu.

Kod dece koja imaju samo prolazne kožne manifestacije (koprivnjaču), eliminišu se sve sumnjive namirnice i naravno sve nove vrste hrane koje je dete unelo par dana pre reakcije. Terapija antihistaminicima je neophodna i sprovodi se nekoliko dana, mada je nekada potrebno i nešto duži tretman. Potom se mališan polako vraća uobičajenoj ishrani, s tim da se sumnjive namirnice uvode jedna po jedna.

Kod dece sa težim oblicima alergije na hranu suzbijanje same alergijske reakcije takođe nije veliki problem, mada je nekada teško dati lek na usta (antihistaminik). U tom slučaju se primenjuju inekcije lekova koji suzbijaju alergiju.

Kada se prvi put ispolji alergija na hranu veći je problem nadoknaditi tečnost koju je dete izgubilo povraćenjem i prolivom. Uvek se prvo proba sa unosom malih količina tečnosti (ohlađen blagi biljni čaj, posebni preparati koji nadoknađuju izgubljene minerale – Orosal...), a ako to ne vredi, tečnost se mora dati kroz venu (intravenska infuzija) od čega će se dete vrlo brzo oporaviti.

Potom sledi period restriktivne dijete koja je jedino pravo rešenje na duže staze. Kod malog broja dece se jelovnik mora svesti na nekoliko osnovnih vrsta hrane, a ipak je neophodno da im se obezbedi dovoljno energije i hranljivih materija za normalan rast i razvoj.





autor recepta: Ass. dr Goran Vukomanovic, pedijatar
Ovaj recept otvoren je 8841 puta.


Подели