POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA



HOME ||| MAGAZIN ||| zdravlje
2006-06-06

CIMET


 Cimet se još pre 4500 godina pominje u jednom starom kineskom herbarijumu ali su za njega znali i Egipcani i Feničani.
 U istočnoj medicini vekovima je korišcen protiv prehlada, povišenih temperatura, otežanog varenja, nadimanja, meteorizma i zamora.
 U Evropu je stigao iz Cejlona 1500 godine posle portugalskog osvajanja tog ostrva. Osvajači su primetili da uredjenici grickaju neku čudnu koru, koja im je po njihovoj priči otklanjala umor i vraćala energiju. Osim toga masovno su ga koristili kao mirisno ulje u kupkama. U to vreme cene začina bile su veoma visoke, tako da su Holandjani I Portugalci dugo ratovali oko toga ko će imati primat u njegovoj prodaji. Kasnije su Cejlon osvojili Englezi, tako da tek krajem XIX veka cimet postaje dostupan u celom svetu.
 Cimet je osušena kora mladih izdanaka drveta iz porodice lovora koja se fermentira.
 Cimet čine tanki i glatki listići unutrašnje cimetove kore, koji savijeni jedan u drugi čine cimetove štapiće.
 Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke.
 Kao začinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potiče iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe.

 Cimet se dva do tri puta godišnje seče sa svakog stabla, zatim se preko noći umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstranjuje i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja.
 Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žućkasto smeđu boju.
 Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapić. U prodavnice stiže uglavnom u komadićima od 3-10 cm.

 Cimet se može nabaviti u obliku štapića ili u prahu (samleven).
 Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapićima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta eteričnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus je peckavo ljut i sladak dok mu je hemijski sastav kao kod cejlonskog.

 U trista godina staroj knjizi SARAHA SAMHATHA se kaže: Cimet podstiče prokrvljenost i greje telo, podstiče izlečenje bolesti (misli se uopšteno) i doprinosi izbacivanju štetnih materija (stvorenih pri razmeni materija ali i otrova zmija i insekata) čisti urin, smiruje nervni sistem, stimuliše matericu, pobudjuje seksualnost kod muškaraca i žena , deluje protiv hemoroida, reguliše temperaturu stopala, pomaže kod svih upalnih procesa, zatim prehlade i kašlja, reguliše šećer u krvi.
 Cimet pospešuje smanjenje šećera i holesterola u krvi, stoga naučnici preporučuju dijabetičarima da uzimaju šest grama mlevenog cimeta dnevno ali to je količina koja se ne može uneti jelom bez neprijatnosti.
 
Za lek se upotrebljava samo kora, dok se ostali delovi kao zacini.
 Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisne svetiljke.
 Iz listova koji se stavljaju u jela kao začin (slično i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu.
 Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobija se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jačanje želuca.
 Spoljna kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrasnji, svetloružičasto-smedji deo.
 Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.
 Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv dijareje.

 Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.

 Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose.
 Cimet jača srce i želudac, oživljuje nerve i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i služi u želucu, kod grčevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, i kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimuliše mokrenje i deluje protiv gihta.
 Cejlonskim cimetom začinjavaju se kompoti, slatka jela (sutlijaš, palačinke), supe, variva i sve vrste vrućih napitaka.
 Mleveni cimet (pravi se od kasija-cimeta) pomešan sa šećerom, služi se uz mnoga slatka jela, dodaje se sitnim kolačima, a nalazi se i u kariju.
 Pored karanfilića, cimet se najčešće koristi u proizvodnji likera, i to uglavnom gorkih i aromatičnih.
 Ulje cejlonskog cimeta se upotrebljava kao sredstvo za uživanje i u farmaciji, a veliku ulogu igra u parfimeriji i u industriji sapuna.

 Cimet se "dobro slaže" s čajem i vinom, a ne slaže se s masnoćama koje ograničavaju svojstva koja stimulativno deluju na nervni sistem i krvotok.
 Da biste u potpunosti koristili energetski potencijal cimeta, obratite pažnju s čime ćete ga kombinovati. Cimet se odlično slaže sa čajevima, kiselim mlekom, vinom, mesom, sutlijašem.
 Nemojte ga koristiti u kombinaciji sa šlagom, sladoledom, jajima.
Tatjana Stanić

Ovaj tekst pročitan je 3624 puta!


Poslato 1 komentara





HOME ||| zdravlje


Ime:
Šifra:

   Novi član?    Zaboravljena šifra?
Prijavi se na mejling listu
MAPA SAJTA
Pretraga sajta:

Pošalji recept/sliku


BAŠTOVANSTVO





© 2005 - 2020 Gastronomija.info, | [Marketing] | [Kontakt] | [Impresum] | [Pravila korišćenja] | [Mapa sajta] |

SK Programi prave
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
asistent
X gost :: 01. 01. 1970 u 01:00:00

- Moj profil
- Moj avatar
- Svi moji uneti sadržaji
- Moje slike
- Moji recepti
- Moji recepti sa slikom
- MOJ KUVAR
- MOJ BLOG
- Komentari na moje slike/recepte
- Komentari na moje lekcije
- SVI KOMENTARI
- GastroBOOK

- Objavljene slike/recepti od moje poslednje posete
- Podizanje DODATNIH slika